Цењене колегинице и колеге,
Срдачно вас позивамо да својим радовима допринесете објављивању следеће, осме свеске часописа „Przekłady Literatur Słowiańskich” („Преводи словенских књижевности”) под насловом Превод у пратњи паратекста и његов пријeм. Ваше радове овога пута очекујемо до 15. децембра 2016, године.
Паратекст је елемент који прати главни текст. Према Женету, то су, између осталих, наслови, предговори, поговори, уводи, напомене издавача, илустрације, рекламни материјали, белешке на корицама књиге итд. Други истраживачи поимају паратекст као широко схваћен композицијски или издавачки оквир. Једни не оспоравају његову припадност литерарном делу, други га сматрају самосталним елементом који окружује књижевни текст. Паратекст, без обзира на истраживачеву перспективу, има посебан статус у Преводу те постаје додатни облик посредништва између примарног аутора и текста те секундарног рецепијента и његовог културног универзума. Нарочито је битан јер преведени текст мора функционисати у новом оптицају, новом културном простору, мора допрети до нове публике. Зато ће у фокусу нашег интереса бити различити односи међу различитим типовима паратекста у Преводима западно- и јужнословенских књижевности и главног текста (посебно Превода, али и оригинала) и његова улога у односу на секундарног примаоца, који често поседује скромно знање о култури, историји или специфичним друштвеним појавама примарног културног круга, присутним у преведеној књижевности.
Проблематика паратекста у контексту Превода западно- и јужнословенских књижевности односиће се на аспекте структуре тог типа исказа и учесталост његовог појављивања у Преводима или око њих. Битном се чини и комуникацијска ситуација: ко је пошиљалац паратекста, ко је прималац, ниво примаочевог ауторитета и степен његове одговорности за паратекст. Посебно занимљивом чини се ситуација у којој је преводилац аутор паратекста (нарочито предговора или поговора) и каква је у том случају његова улога у функционисању Превода. Друго је питање у којој се мери у преводиочевим паратекстовима налазе разматрања самог Превода, преводилачке стратегије, тешкоћа и изазова с којима се морао суочити.
С обзиром на функционални аспект, паратекст се првенствено сматра као помоћ у конкретизацији места неодређености, посебно важним у секундарном пријему. Паратекстуални исказ може информисати или садржавати интерпретацијске сугестије, дакле, усмеравати читање. Често игра кључну улогу у обогаћивању предзнања секундарног примаоца. Паратекст може имати и апелативну/рекламну функцију, наглашавајући илокуцијску снагу и постајући својеврсним „договором с примаоцем”, захваљујући ком аутор/преводилац/издавач реализује, мање или више свесно и намјерно, утицајну стратегију. Паратекст, дакле, може показивати интенције (примарног аутора, преводиоца или издавача) повезане с функционисањем текста у секундарном оптицају. У крајњем случају постаје оружје у служби пропаганде.
Сасвим је сигурно да паратекст не може функционисати без текста на који се односи и који му даје смисао, но јесу ли предговор/поговор/увод нужни у Преводу? Или – обрнуто – јесу ли одређени типови паратекста сувишни, непожељни, и зашто?
Који књижевни текстови посебно захтевају предговор/поговор? Један су тип паратекста, додуше, на злом гласу, фусноте – помажу ли, јесу ли израз преводиочеве ерудиције, треба ли их заиста сматрати проклетством или препреком за несметано читање?
Паратекст у Преводу може се – и треба – разматрати и у контексту рецепције, узимајући рецензије, коментаре, полемике или интервјуе повезане с Преводом као један од типова паратекста (Женетов епитекст). Зато смо заинтересовани за проблематику паратекстуалности у контексту рецепције Превода бугарске, чешке, хрватске, македонске, словачке, словеначке и српске књижевности у Пољској и пољске књижевности у западно- и јужнословенским културама.
Надајући се да ће споменута проблематика побудити ваше занимање, молимо вас да пријавите наслов свога рада до 30. октобра 2016. на адресу gawlak.monika@gmail.com. Радове (око 15 страница текста, уз сажетак и кључне речи на пољском, енглеском и једноме од словенских језика) пошаљите нам до 15. децембра 2016. на адресу gawlak.monika@gmail.com:
Објављивање часописа предвиђено је у 2017. години у склопу издавачке куће Шлескога универзитета (Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego).
Информације о начину припреме текста (дужини, облику, референцама) налазе се на страници нашега часописа www.pls.us.edu.pl.
Наш је часопис на попису часописа пољског Министарства науке и високог школства (листа Б). Свака публикација носи 10 бодова.
С поштовањем,
тематски уредник главна уредница
dr Monika Gawlak prof. zw. dr hab. Bożena Tokarz
